JEDNOSMERNA STRUJA PDF

Komponente povezane paralelno su povezane tako da se isti napon primenjuje na svaku kompnentu.. Kolo koje se sastoji od komponenti povezanih samo redno zove se serijsko kolo, tako da se ono koje je povezano samo paralelno zove paralelno kolo. U paralelnim kolima, napon u svakoj komponenti je isti a ukupna struja je zbir struja koja prolazi kroz svaku komponentu. Ako su sijalice paralelno povezane struje u sijalicama se kombinuju da bi formirale struju u bateriji, dok je pad napona 6,0v u svakoj sijalici pa sve one sijaju. Ako jedna sijalica pregori u serijskom kolu, kolo se prekida. Serijska kola se ponekad nazivaju strujno spregnutim ili dejzi lancem povezana kola.

Author:Goltigal Akinole
Country:Mongolia
Language:English (Spanish)
Genre:Technology
Published (Last):7 May 2011
Pages:137
PDF File Size:19.13 Mb
ePub File Size:8.72 Mb
ISBN:551-4-26286-487-8
Downloads:42097
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Kigaran



Simulacija je imitacija neke stvarne stvari, stanja stvari ili procesa. Prilikom simulacije predstavljene su neke kljune osobine ili ponaanja selektivnog fizikog ili abstaktnog sistema [1]. Simulacija se sve vie primenjuje u praksi kako bi se ispitali ili predstavili neki projekti. Sve ee se simulacija javlja i u kolama kako bi se uenicima slikovito predstavio neki proces kako bi oni to bolje savladali i shvatili gradivo. Simulacija se moe koristiti za veinu predmeta u osnovnim kolama, ali najbolju primenu imaju u fizici, hemiji i tehnikom obrazovanju, gde uenici mogu da rade eksperimente i da ispituju svojstva predmeta, a da ne budu u opasnosti.

U tehnikom i informatikom obrazovanju simulacija se moe esto primenjivati, u skladu sa gradivom. Preko simulacija mogu ispitvati stabilnost projektovanih mostova, bezbedno mogu ispitivati i sastavljati strujna kola, mogu videti princip rada svih vrsta maina, motora i elektro motora, kao i prilikom obrade saobraaja.

U ovom radu emo se baviti primenom simulacija prilikom sastavljanja jednostavnijih strujnih kola prilagoeno uenicima osnovne kole. Raunarske mree. Korienje interneta- pristup svetskoj raunarskoj mrei www , elektronska pota.

Upravljanje pomou personalnih raunara sa okruenjem. Primena raunara korienjem interfejs tehnologije upravljanje modelima. Korienje prethodno savladanih programa za obradu teksta, podataka, tabela, grafika, pripremati prezentacije u razlicitim oblastima. Izrada tehnike dokumentacije u elektrotehnici korienjem odabranih programa. Kune elektrine instalacije.

Opasnosti i zatita od strujnog udara. Alternativni izvori elektrine energije. Elektrotehniki aparati i ureaji u domainstvu. Osnovni elektronski elementi. Struktura raunara: maticna ploca, procesor, memorija, interfejs, modem. Elektronski ureaji u domacinstvu. Telekomunikacije i audiovizuelna sredstva: mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska televizija. Praktini primeri upravljanja pomou raunara.

Modelovanje elektrinih maina i ureaja, automatskih sistema i robota. U ovom seminarskom emo se baviti jednosmernom strujom, i programom predvienim za formiranje strujnih kola na raunaru, kako bi deca bila bezbednija prilikom praktine izrade elektrinih kola u okviru Modula Od ideje do realizacije u sklopu 5.

Stru prdstvlj dstv k t krtnj izzivu u lktrinim klim ili vn njih. Svk usmrn krtnj lktrinih ptrnj nlktrisnih stic n ili lktrn nziv s stru [2]. Kao provodnici se koriste metali i njihove legure u ijim atomima postoje slobodni elektroni koji se lako odvajaju od njih [3]. Poto struja prestavlja kretanje elektrona kroz provodnik, moe se podeliti u dve grupe: 1. U zavisnosti od broja elektrona koja se kreu kroz provodnik, jednosmernu struju delimo na konstantnu i vremenski promenljivu.

Kod konstantne jednosmerne struje broj elektrona koji se kreu kroz provodnik je uvek isti, dok se kod vremenski promenljive broj elektrona menja u toku vremena. Da bi se u provodniku uspostavila vremenski konstantna struja, provodnik mora biti deo zatvorenog strujnog kola i na njegovim krajevima mora postojati napon konstantna razlika potencijala. Jaina struje se moe predstaviti kao koliina naelektrisanja koja protekne kroz dati popreni presek provodnika za neko vreme t.

Elektrino kolo je neprekinuti tok elektrine energije od izvora, preko provodnika i eventualno potroaa, nazad do izvora elektrine energije [4]. Osnovni elementi elektrinog kola su izvor elektrine energije, provodnik i potroa. Postoje dve vrste elektrinog kola u zavisnosti od naina vezivanja potroaa, a to su serijsko elektrino kolo i paralelno elektrino kolo. Elektrino kolo moe biti prosto i sloeno. Prosto elektrino kolo predstavlja zatvorenu rednu vezu osnovnih elemenata kola slika 2.

Sloeno elektrino kolo predstavlja sloenu vezu elemenata kola koji su povezani na razne naine slika 3. Sa slike 2. Kao to je ranije pomenuto, metalni provodnik se sastoji od atoma i velikog broja slobodnih elektrona. Prilikom usmerenog kretanja kroz provodnik elektroni se sudaraju sa atomima, ime se oteava kretanje elektrona kroz provodnik, prilikom ega se atomi provodnika suprotstavljaju njihovom kretanju. To se naziva elektrina otpornost i obeleava se sa R [6].

Elektrinu otpornost moemo dobiti kada duinu provodnika l pomnoimo sa specifinom otpornosti provodnika p i to podelimo sa povrinom poprenog preseka S. Jedinica za elektinu otpornost je OM. Primena simulacije u nastavi TIO poveava bezbednost dece prilikom sastavljanja prostih kola jednosmerne struje. Neki od programa za simulaciju struje su Virtual Labs Electicity, komplet za jednosmernu struju, komplet za elektrinu struju Pomou njega emo raditi zadatke predviene za ovaj predmet.

Zadaci: 1. Sastaviti najprostije elektrino kolo. Sastaviti elektrino stujno kolo koje sadri prekida, ukljuiti voltmetar i izmeriti koliko volti ima sijalica. Sastaviti elektrino strujno kolo sa dve redno vezane sijalice i izraunati koliko volti imaju sijalice. Sastaviti elektrino strujno kolo sa dve paralelno vezane sijalice i izmeriti koliko imaju volti.

Sada emo nekoliko zadataka predstaviti i u programu VirtualLab: 1. Sastaviti paralelno strujno kolo sa jednom sijalicom i sa jednim ventilatorom. Sastavljenom strujnom kolu iz opcije Other dodati kleta, a zatim kaiku i objasniti pojavu koja se desila.

U prvom sluaju ventilator se okree poto kleta provode struju, dok se u drugom sluaju ventilator ne vrti, poto plastina kaika ne provodi struju Struja je za vema opasna i nebezbedno je da uenici prave strujna kola pomou nekog izvora energije i ica.

Upotrebom simulacija uenici mogu da formiraju raznovrsna elekrina kola i da ih ispituju, bez bojaznost da e se povrediti, ak i ako pogree. Simulacija je verodostojna i uenici tano vide ta se deava prilikom izvoenja vebi. Ovakav nain laboratorijskih vebi uenicima moe biti zanimljiviji i kreativniji to bi ih podstaklo na razmiljanje, a samim tim i na razumevanje gradiva.

Jednosmerna Struja. Slika 1. Vrste elektrinog kola [4] Elektrino kolo moe biti prosto i sloeno. Slika 2. Prosto elektrino kolo [5] Sa slike 2. Slika 3. Sloeno elektrino kolo [7] Kao to je ranije pomenuto, metalni provodnik se sastoji od atoma i velikog broja slobodnih elektrona. Marko Pencic. Zarko Aleksandric.

HUMAN PHYSIOLOGY RHOADES AND PFLANZER 4TH EDITION PDF

Linearni izvori napajanja

Simulacija je imitacija neke stvarne stvari, stanja stvari ili procesa. Prilikom simulacije predstavljene su neke kljune osobine ili ponaanja selektivnog fizikog ili abstaktnog sistema [1]. Simulacija se sve vie primenjuje u praksi kako bi se ispitali ili predstavili neki projekti. Sve ee se simulacija javlja i u kolama kako bi se uenicima slikovito predstavio neki proces kako bi oni to bolje savladali i shvatili gradivo.

ALISON GOODMAN EON DRAGONEYE REBORN PDF

Jednosmerna Struja

.

Related Articles